Европско првенство у атлетици на отвореном 1969 — скок увис за жене

Такмичење у скоку увис у женској конкуренцији на 9. Европском првенству у атлетици 1969. одржано је 16. и 18. септембра на Стадиону Караискакис у Атини (Грчка).

Титулу освојену у Будимпешти 1966 није бранила Тајсија Ченчик из СССР-а.

Земље учеснице

Учествовало је 23 такмичарки из 13 земаља.

  1.  Аустрија (1)
  2. Бугарска Бугарска (1)
  3.  Источна Немачка (2)
  4.  Југославија (1)
  5. Мађарска Мађарска (1)
  6.  Норвешка (2)
  7.  Пољска (2)
  8. Румунија Румунија (1)
  9. Совјетски Савез СССР (3)
  10.  Уједињено Краљевство (3)
  11.  Француска (2)
  12.  Чехословачка (3)
  13.  Швајцарска (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1969.
Светски рекорд Јоланда Балаш  Румунија 1,91 Букурешт, Румунија 16. јул 1961.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава 1,83 Београд, Југославија 14. септембар 1962.
Рекорди после завршеног Европског првенства 1971.
Рекорди европских првенстава Милослава Резкова  Чехословачка 1,83 Атина, Грчка 18. септембар 1969.
Антонина Лазарева  Совјетски Савез
Марија Мрачнова  Чехословачка
Рита Шмит  Источна Немачка

Освајачи медаља

Милослава Резкова
 Чехословачка
Антонина Лазарева
Совјетски Савез СССР
Марија Мрачнова
 Чехословачка

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за улазак у финале била 1,74 м (КВ), коју су прескочиле 13 такмичарки.[1][2]

Пласман Атлетичарка Земља Резултат Белешке
1. Дороти Ширли  Уједињено Краљевство 1,74 КВ, ЛР
2. Марија Мрачнова  Чехословачка 1,74 КВ
3. Нина Бринтсева Совјетски Савез СССР 1,74 КВ
4. Јорданка Благоева Бугарска Бугарска 1,74 КВ, ЛРС
5. Антонина Лазарева Совјетски Савез СССР 1,74 КВ
6. Илона Гузенбауер  Аустрија 1,74 КВ
7. Милослава Резкова  Чехословачка 1,74 КВ
8. Рита Шмит  Источна Немачка 1,74 КВ
9. Гислен Барне  Француска 1,74 КВ, ЛР
10. Снежана Хрепевник  Југославија 1,74 КВ
11. Јарослава Валентова  Чехословачка 1,74 КВ, ЛРС
11. Барбара Инкпен  Уједињено Краљевство 1,74 КВ
13. Карин Шулце  Источна Немачка 1,74 КВ
14. Данута Березовска  Пољска 1,71 ЛР
15. Магдолна Чаби Мађарска Мађарска 1,71 ЛРС
16. Данута Коновска  Чехословачка 1,71 ЛРС
17. Валентина Козир Совјетски Савез СССР 1,71 ЛРС
18. Никол Денис  Француска 1,71 ЛРС
19. Вирџинија Јоан Румунија Румунија 1,71 ЛРС
20. Кари Карлсен  Норвешка 1,68 ЛРС
21. Anne Lise Wærness  Норвешка 1,68 ЛР
22. Моира Волс  Уједињено Краљевство 1,65 ЛРС
23. Беатрис Речнер  Швајцарска 1,65 ЛР

Финале

Такмичење је одржано 18. септембра 1969. године.[2][3]

Пласман Атлетичарка Држава Резултат Белешке
Милослава Резкова  Чехословачка 1,83 =РЕП, ЛРС
Антонина Лазарева Совјетски Савез Совјетски Савез 1,83 =РЕП, ЛР
Марија Мрачнова  Чехословачка 1,83 =РЕП, ЛРС
4. Рита Шмит  Источна Немачка 1,83 =РЕП, ЛРС
5. Карин Шулце  Источна Немачка 1,77 ЛР
6. Снежана Хрепевник  Југославија 1,77 ЛРС
7. Илона Гузенбауер  Аустрија 1,77 ЛРС
8. Барбара Инкпен  Уједињено Краљевство 1,77 =ЛРС
9. Гислен Барне  Француска 1,74 =ЛР
10. Јарослава Валентова  Чехословачка 1,74 =ЛРС
11. Дороти Ширли  Уједињено Краљевство 1,74 =ЛР
12. Нина Бринтсева Совјетски Савез СССР 1,71
13. Јорданка Благоева Бугарска Бугарска 1,68

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 9. Европског првенства 1938—1969.[4]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Уједињено Краљевство 2 1 2 5
2.  Румунија 2 1 0 3
3.  СССР 1 4 1 6
4.  Чехословачка 1 0 2 3
5.  Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
7.  Холандија 0 1 0 1
 Југославија 0 1 0 1
9.  Данска 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
 Пољска 0 0 1 1
Укупно {11} 8 8 8 24

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичар Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3
2. Тајсија Ченчик  Совјетски Савез 1 1 0 2


Извори

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати скока увис у извештају ЕАА стр 411.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  4. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1969.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 80 м препоне
  • 4 × 100 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • петобој
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023